Muslimanske pesme Erlangenskog rukopisa – Istorijat rukopisa
Erlangenski rukopis izišao je 1925. godine, pošto ga je 1913. pronašao germanista Štajnmajer pregledajući Univerzitetsku biblioteku u Erlangenu. Godine 1914. o ovom rukopisu održao je predavanje profesor slovenske filologije Erih Berneker, a dalji posao oko ispitivanja rukopisa poverio je profesoru praškog Univerziteta Gerhardu Gezemanu. Posle svestranog proučavanja i dešifrovanja, Gezeman ga je izdao posle prvog svetskog rata. Gezemanov dokumentovani, obimni predgovor, koji polazi od spoljašnjeg (opisivanje rukopisa), a završava se unutrašnjim istraživanjem rukopisa (datiranjem i određivanjem mesta postanka kao i ličnosti zapisivačeve), ostao je i do danas jedina studija koja je uzela u obzir sve strane rukopisa. Taj predgovor je najtemeljitiji pokušaj da se rukopis odgonetne kao celina. Ako Gezeman i nije uvek bio u pravu, to ne umanjuje njegovu zaslugu pionira koji je naznačio put onima koji su došli posle njega. Potonji istoričari književnosti nastaviće tamo gde je Gezeman stao, mada se više neće ponoviti njegov poduhvat svestranog i širokog istraživanja rukopisa.
Objavljivanje ER značilo je otvaranje novih mogućnosti u izučavanju istorije i teorije naše narodne poezije. On je omogućio pouzdanije sagledavanje kontinuiteta trajanja, razvijanja i preobražavanja usmenog pesničkog stvaranja. Ali pojavljivanje ER postavilo je mnoga krupna pitanja ne samo zbog nedostatka podataka o mestu i vremenu nastanka rukopisa nego i zbog heterogene sadržine rukopisa. 217 pesama, koliko ih ima u rukopisu (br. 1, 2, 20, 37, 38 i 39 smatraju se umetničkim, a mislimo da bi se mogla naći još koja), izmiču uopštavanju svojim posebnim osobinama koje su ne samo različite nego često i oprečne. Pesme ER nije pevao ili kazivao jedan pevač (mi ćemo ga zvati pesnikom podrazumevajući da se u tom imenu krije veći broj po svemu različitih stvaralaca), nego su pevači pripadali različitim verskim, nacionalnim, jezičkim skupinama. Time je rečeno da su i njihove mogućnosti i sposobnosti bile nejednake pa su i pesme, prema tome, neujednačene. Prisustvo većeg broja pesnika omogućilo je i veće motivsko i jezičko bogatstvo. Po toj svojoj svekolikoj raznolikosti ER je jedinstven zbornik narodne poezije u nas i to je njegova, uopšteno govoreno, naizrazitija crta.[…]
(uz ljubaznu podršku Tarika Ćušića)